Zovem se Aleksandra Bratić i student sam Fakulteta za Turizam i Hotelijerstvo. Prošle godine, odlučila sam se za program Studentske razmene (Work & Travel). Premda sam već imala priliku da provedem u SAD-u godinu dana: na studentskoj razmeni u porodici, poželela sam da se oprobam u nečemu novom, gde bih imala priliku da živim sama, zaradjujem za sebe, putujem, upoznam nove ljude iz različitih delova sveta koji su tu, sa istim ciljem kao I ja.

Drug mi je preporučio Experience i nakon prve posete i razgovora, počela sam sa pripremama za prijavljivanje na Work&Travel program. Uzimajući u obzir da studiram hotelijerstvo, kao i moje prethodno radno iskustvo i poznavanje engleskog, dobila sam posao na recepciji jednog hotela na ostrvu Block Island. Pre nego što sam otputovala, čula sam mnogo priča i iskustava od ljudi koji su već bili tamo: da je ostrvo jako malo ali sa divnom, netaknutom prirodom, puno prelepih peščanih plaza I ljubaznih i predusretljivih ljudi koji tamo žive ili dolaze na odmor kao turisti.

Već je samo putovanje u Ameriku bilo interesantno: u New York sam stigla u maju a odatle, Amtrak vozom, do New London-a gde sam „uspela“ da propustim poslednji trajekt za Block Island. Na ostrvo sam stigla sa jednim danom zakašnjenja, i tu me je dočekao moj ljubazni šef, vlasnik hotela Narragansett Inn. Odmah po dolasku mi je pokazao montažnu kućicu namenjenu za smeštaj studenata i, iskreno, u početku sam bila razočarana malom sobicom sa dva neugledna kreveta, drvenom komodom i dva prozora. Prvih dana sam tu živela sama ali ubrzo su se doselile devojke iz Bugarske, Makedonije i Crne Gore. Ubrzo se i otvorio hotel i svi smo se bacili na posao ali uvek smo uspevali da nađemo vremena i za zajedničko druženje na plaži, obilazak ostrva bajsevima i večernje izlaske. Zajedno s još nekoliko Amerikanaca smo se tako lepo družili da smo postali, praktično,jedna velika porodica pa smo i zajedno odlazili u nabavku ( na kopno, obzirom da je na ostrvu sve dosta skuplje).

Na kraju letnje sezone, nakon Labor Day vikenda, glavni kuvar našeg hotela spremio je počasnu večeru samo za nas radnike što je lep gest koji se retko srece i učinio nas da se osećamo posebno i počastvovano. Septembar je označio i vreme našeg rastanka: neki su se odmah vratili kući a ja sam, sa nekolicinom prijatelja, uplatila putovanje za Portoriko, Majami, Las Vegas i Los Anđeles što je moj boravak u SAD učinilo apsolutno nezaboravnim.

Kao sto kaze Mark Tven, za dvadeset godina više ceš zaliti za stvarima koje nisi ucinio nego za onima koje jesi, zato svima iskreno preporucujem W&T program, jer ćete ovde sigurno naučiti nesto novo, upoznati neverovatno mnogo ljudi iz razlicitih kultura, steći prijatelje za ceo život i, možda najvažnije- postati zreliji i samostalniji.