Ja sam Predrag, student ekonomije u Subotici, i išao sam na Work and Travel program ovog leta 2018. godine. Poslovi u Americi su glavna tema Work and Travel studenata, pa bih da pomognem i onima koji nisu toliko upućeni u sve to. 

Prijava i razgovor sa poslodavcem

Kada sam se prijavio na program nisam imao nikakvog radnog iskustva pošto sam živeo sa mojima i nisam ni imao potrebu da radim. To me je iz prve plašilo, ali su me ohrabrili ljudi iz agencije govoreći mi da prethodno iskustvo zapravo i nije potrebno. Za nas studente svi poslovi u Americi su sezonskog tipa pa iskustvo zaista nije neophodno.

Engleski mi je bio baaš slab pa se i nisam nadao nekoj jakoj poziciji. Odabrao sam lokaciju Mackinaw City, i kroz par meseci je došao red za intervju sa poslodavcem. Trudio sam se da budem nasmejan i delujem odgovorno. Nisam ni baš sve razumeo šta mi je pričao… ali izgleda da mu se moj stav dopao pa me je primio u svoj restoran i  dodelio mi poziciju bussera. To kod nas ni ne postoji zasebno. Zaduženje te osobe je da skloni sve sa stola kad mušterije odu i pripremi ga za naredne. Nije mi zvučalo teško, a s obzirom da posao ne podrazumeva razgovor s ljudima, verovao sam da ću se kolko-tolko snaći.  

HELLO AMERICA 🇺🇸

Zima i proleće su proleteli, i datum poletanja je bio fazon prekosutra, a ja nisam ni počeo da se pakujem. 😂 Povuci potegni i eto mene hiljadama kilometara od kuće. Jako mi je bilo teško u početku da se naviknem na klimu i ljude i činjenicu da moram da propričam engleski. Bukvalno sam prve dve nedelje dolazio sebi. Jedino su braća studenti istu muku mučili, pa je lakše kad nisi sam. Moje zaduženje na poslu je bilo da sklonim sve korišćene čaše i tanjire, obrišem ga i postavim novi escajg. Imao sam pomoćna kolica koje sam gurao od stola do stola, gde mi je bila sva operaciona aparatura 😄. Bilo je okej, jedino sam bio pod pritiskom kad mi se zaređaju 5 stolova koje treba da obrišem što pre… al i to mi je bilo podnošljivo s obzirom da sam imao bakšiš od konobara. Kažu da ne treba novac da nas motiviše, ali meni je to jako pomoglo u prvim crnim danima. 😆

Poslovi u Americi
Oni koji su istu muku mučili 😅

Kad je čovek ‘alav 😂

Bio sam zadovoljan prvim poslom ali sam ciljao na to da me gazda unapredi na poziciju servera. Konobar se tamo zove server 😁. Naravno, za to mi je bio potreban mnooogo bolji engleski, al verujte mi, ja sam kroz mesec dana apsolutno bio spreman za to. Taman sam kroz to vreme naučio jelovnik i više upoznao način na koji sve to funkcioniše. Svojim trudom i radom sam gazdi dokazao da sam prava osoba za osoblje njegovog restorana. Ono što je najbitnije je što sam došao i rekao da želim da radim kao server, da mi da šansu, i da me ubaci čim mu bude falio neko. To je bio okidač da me on uopšte uzme u obzir i poveri poziciju servera. Niko nas neće gurati ako se ne poguramo sami. I bilo je baš tako, prvu nedelju me je stavio na probni rad, odnosno trening. Zajedno sa konobaricom sam išao do stolova i primao porudžbine što mi je znatno olakšalo. Sve što je meni promaklo ona je bila tu da popravi. Neverovatno kako je vežba jedino merilo da li ćeš nešto naučiti… Nakon nedelju dana bio sam spreman da se sam upustim u služenje gostiju, da ne kažem američku avanturu. Baaaš sam se svega nagledao, upoznao, video… Ovo mi je bio omiljeni posao. 😄

Drugi posao

Tražio sam drugi posao kad sam dobio socijalni broj. Da sam znao da je ovako jednostavno radio bih to i u Srbiji hahah… U suštini sam odlazio od restorana do restorana:

  • Hello, do you have any job positions here opened?
  • Yes/No – pa mi tutnu mi neki papir da ostavim svoje podatke i za koju poziciju apliciram… i tako na zilion mesta

Mene lično niko nije pozvao. Shvatio sam da većina njih taj papir negde zagubi,  pa ni ne dođu do mene. Dosta studenata se zaposlilo baš tako, ali moj je savet da, ako ste zacrtali da baš negde radite konkretno, onda tražite menadžera ili vlasnika lokala i pričajte sa njim direktno. Poslovi u Americi zahtevaju takav pristup.

Ja sam otišao u restoran pored mog, nakon što je prošlo jedno nedelju dana kako me nisu zvali, te sam tražio da razgovaram sa menadžerom. Mene pozitivan stav i osmeh izvlače među Amerima jer su oni ljudi koji traže saamo pozitivu. Prvi utisak koji sam ostavio na njega je sigurno bio jači od glupe aplikacije koju moguće da nije ni pročitao. Zaposlio sam se i tu kao pomoćni kuvar iako sam znao samo jaja da pečem. 😁 Na toj poziciji mi je bilo kul jer sam bio pomoćni kuvar, pa su od mene zahtevali da iseckam salatu, ispečem meso, jaja ili napravim neki sos. Svi su bili spremni da mi pomognu i objasne, pa se i nisam stresirao. Svako pre podne sam bio tu i polako se razbuđivao jer nije bilo toliko posla, dok ne dođe posle podne i lud tempo sa mušterijama. 

Poslovi u Americi su mi iskristalisali budućnost

Iako su okolnosti na poslu od mene zahtevali brži tempo rada, multitasking i maksimalnu posvećenost, ja sam najzahvalniji čovek na svetu što je sve bilo baš tako. Svaki tanjir koji sam sklonio, mušteriju koju sam uslužio, i svaki burger koji sam ispekao su me naučili mnogo toga. Upoznao sam bezbroj različitih profila ljudi, čuo različite životne priče i iskustva. To me je zaista promenilo. Pomoglo mi je da steknem samopouzdanje i da stupam lakše u kontakt sa ljudima. Ovo je samo rezime koji pružaju poslovi u Americi. Bilo je tu i dana bez motivacije za dalje, bez snage i volje… Ali opet prespavaš, ustaneš, jovo nanovo… Upoznao sam sebe bolje i shvatio šta želim dalje od svog života, zato je #mojaAmerika jedinstveno iskustvo koje ne bih menjao ni za šta!